Информатика

Информатика

Историја

Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика. Први пут се помиње у Немачкој године 1957. од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.

Информатика има за основу математику, електронику, физику и неке инжењерске науке.

Настала је у 19. веку размишљањем тадашњег генија Чарлса Бебиџа, који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.

Бебиџ је то наравно замислио потпуно механички, док су данас рачунари електронски.

Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:

• бинарни систем - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.

То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје. Систем који има десет цифара (0..9) се зове декадни. Бебиџ је имао идеју коришћења бушених картица за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.

• Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.

Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.

Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да програмер добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави хардвером инжењер информатике се бави софтвером.

Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике је британски математичар Алан Тјуринг. Тјуринг се током Другог светског рата бавио немачком "Енигмом", апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати. Током тих истраживања настала је Тјурингова машина. Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима.

Односи са другим дисциплинама

Упркос своме имену, већина рачунарства не укључује бављење самим рачунарима. У ствари, истакнути рачунарски научник Едсхер Дајкстра је често цитиран како каже: "Рачунарство није ништа више о рачунарима, него што је астрономија о телескопима." Дизајн и достава рачунала и рачунарских система се генерално сматра подручјем дисциплина који нису рачунарство. На пример, проучавање рачунарског склоповља је уобичајено сматрано делом рачунарског инжењерства, док је проучавање комерцијалних рачунарских система и њихове доставе често звано информацијска технологија или информацијски системи. Рачунарство је понекад критиковано као недовољно научно, поглед који је утеловљен у изјави "наука је рачунарству оно што је хидродинамика водоинсталатерству", приписана Стену Кели-Бутлу^[1] и другима. Међутим, знатна се интердисциплинарна сарадња одвија између различитих дисциплина везаних за рачунала. Рачунарство је такође неретко прешло у друге дисциплине, као што је вештачка интелигенција, когнитивна наука, физика (види квантно рачунарство), те језикословље.

Неки сматрају да је рачунарство сродније математици од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су Курт Гедел и Алан Тјуринг, и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су математичка логика, теорија категорија, теорија домена и алгебра.

Однос између рачунарства и програмског инжењерства је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив "програмско инжењерство" значи, те како је рачунарство дефинисано. Дејвид Парнас, узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.^[2].

Основни делови рачунара су: миш, тастатура, монитор, матична плоча, графичка картица, процесор, RAM, флопи диск, хард диск, CD или DVD (оптички записи), модем, звучна картица и наравно звучници за њу, те, наравно, кућиште. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.

Digitalna Biblioteka

DIGITALNA BIBLIOTEKA I
INFORMACIONE DELATNOSTI

                                                                                Filip Milojevic                               

ZNANJA, VEŠTINE I SPOSOBNOSTI NEOPHODNE
BIBLIOTEKARU DIGITALNE BIBLIOTEKE

TRADICIONALNA BIBLIOTEKA–DIGITALNA
BIBLIOTEKA
○ U KLASIČNOJ BIBLIOTECI BIBLIOTEKAR JE
POSREDNIK IZMEĐU KRAJNJEG KORISNIKA I KNJIGE
ODNOSNO INFORMACIJE
○ KOD DIGITALNE BIBLIOTEKE NEMA DIREKTNOG
KONTAKTA IZMEĐU BIBLIOTEKARA I KRAJNJEG
KORISNIKA; KOMUNIKACIJA SE ODVIJA PUTEM
TEHNOLIGIJE (DISINTERMEDIACIJA)

 TRADICIONALNA BIBLIOTEKA–DIGITALNA
BIBLIOTEKA: OSNOVNO PITANJE
○ DA LI JE MOGUĆE KROZ RAZLIČITE SERVISE

DIGITALNE BIBLIOTEKE OBEZBEDITI SVE ONE
USLUGE KOJE NAM PRUŽA BIBLIOTEKAR?

 STRUČNA ZNANJA I VEŠTINE IZ INFORMACIONO
KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE
• PRIPREMANJE MATERIJALA, PREBACIVANJE
SADRŽAJA U DIGITALNU FORMU I
PROVERAVANJE KVALITETA, OBRADA,
KOMPRESIJA, KATALOGIZIRANJE,
INDEKSIRANJE, POSTAVLJANJE U BAZU RADI
DOSTUPNOSTI ITD.
ZNANJA
NEOPHODNA ZA
POSLOVE
DIGITALIZACIJE I
UREĐIVANJE
DOKUMENATA
• OSNOVNA ZNANJA O KOMUNIKACIJI NA
INTERNETU, KORIŠĆENJE SERVISA I ALATA
ZA KOMUNIKACIJU, STRATEŠKO PLANIRANJE
I RAZVIJANJE KOMUNIKACIJE NA INTERNETU
OSNOVNA
ZNANJA O
UMREŽAVANJU
•POZNAVANJE I PRAĆENJE NAJNOVIJIH TEHNIČKIH
MODELA I FORMATA INTERNET KODA, KAO ŠTO SU:
HTML, PHP, CSS, JAVA SCRIPT, CMS...
•POZNAVANJE OSNOVNIH PRINCIPA GRAFIČKOG
UREĐIVANJA I DIZAJNA KAO I KORIŠĆENJE ZA TE
ZADATKE PRILAGOĐENIH APLIKACIJA (ADOBE
CREATIVE SUITE PAKET PROGRAMA)
ZNANJA
NEOPHODNA ZA
KREIRANJE I
RAZVOJ SAJTOVA.

ZAKLJUČAK

○ NAJBOLJA OPCIJA ZA OBRAZOVANJE BI BILA
POTPUNO NOVI PROGRAM EDUKACIJE KOJI BI
POKRIO SVA OSNOVNA ZNANJA SA MOGUĆNOŠĆU ZA
SPECIJALIZACIJU U RAZLIČITIM OBLASTIMA U
ZAVISNOSTI OD LIČNIH SKLONOSTI

                                                    HVALA!

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.